Politički lideri u Srbiji i regionu povremeno izazivaju i ubrzo „rešavaju“ krizne situacije, a liberalna javnost ovakve događaje često opisuje kao pozorišnu predstavu. Ipak, predstava traži scenario, a jučerašnji događaji na Kosovu nisu pažljivo pripremani unapred.

O tome svedoči situacija na ivici ozbiljnog fizičkog sukoba, nervoza, loša taktika i prekomerna upotreba sile od strane policije i paradiranje kroz Prištinu privedenog Marka Đurića, direktora Kancelarije za KiM i šefa pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Kosovom. Ovi događaji, zabeleženi kamerama, koraci su u smeru eskalacije koja neće moći da se kontroliše.

Nije bilo sumnje da će vlasti Srbije pokušati da pošalju Marka Đurića u Kosovsku Mitrovicu na skup u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, čak i ako to bude suprotno stavu Prištine. Uz jučerašnje vesti o raspoređivanju pripadnika ROSU, specijalnih policijskih jedinica, na severu Kosova bilo je jasno i da će vlasti Kosova otići dalje nego inače u pokušaju da zaustave Đurića.

Šta smo mogli da vidimo na snimcima?

Komešanje ispred zgrade „Mitrovačkog dvora“ gde se održavao okrugli sto o Kosovu počelo je kada je stigla specijalna policija. Novinari su, očekivano, izvedeni napolje da snimaju događaj i ponašanje policije. Učesnici okruglog stola ostali su unutra, a iz reakcija se vidi da ne znaju šta tačno može da se desi pa se neki oblače za slučaj da će policija da ih izvede napolje.

Grupa snažnijih muškaraca je organizovana da stoji ispred zgrade i tako spreči ili uspori pripadnike ROSU. Zanimljivo je ponašanje Gorana Rakića, gradonačelnika Mitrovice i prvog čoveka Srpske liste na Kosovu (nosi sako na snimcima). On u nekoliko navrata pokušava da posreduje između okupljenih Srba i policije, ali nije siguran gde da se postavi niti je uspešan u namerama.

Štaviše, Rakić čak i smeta policiji u trenucima dok tenzija raste a policija dobija najmanje dva udarca u glavu. U trenucima kada situacija eskalira, i policajci kreću napred, on se sklanja u pozadinu, kroz policiju, dok se ostali ne pomeraju od vrata. Očigledno je da okupljene muškarce nije organizovao lider SNS-a na Kosovu.  Javno niko neće reći da li ih je organizovao Milan Radojičić, koji na severu Kosova ima neformalnu ali ključnu ulogu, ili neko drugi.

Tri velike greške policije

Iz dostupnih snimaka možemo da vidimo nekoliko velikih grešaka policije. Policija čini prvu ozbiljnu grešku ispaljujući šok bombe ka ljudima koji nemaju kuda da se bezbedno sklone a koji se nalaze desno od vrata. Cilj šok-bombi je da dezorijentišu suprotstavljene policiji ili da ih rasteraju. Osobe saterane u ćošak između kombija i zida su već pod kontrolom i ne mogu nigde bezbedno da se sklone od udara.

Taktika na levoj strani vrata je bila efikasnija, čak i uz nepotrebno korišćenje šok bombe – više okupljenih se ubrzo razbežalo i dovoljno udaljilo da ne predstavlja nikakav problem policiji. Ovo je moglo da se uradi i na desnoj strani, da su policajci bili manje nervozni ili bolje obučeni za korišćenje sredstava na raspolaganju.

Druga ozbiljna greška je ponašanje u samoj sali, naročito prema onima levo od ulaza. Prateći snimak, vidi se da policija traži od okupljenih da se spuste, ali bez preciznih uputstava kako i gde da se spuste. Jedan policajac desno od ulaza okupljene koji su spušteni spušta još niže, čak i udarcima puškom. Okupljeni na levoj strani mahom sede na svojim stolicama i od policije skoro ceo minut ne dobijaju instrukcije da treba da urade bilo šta drugo, sve dok jedan policajac ne priđe i počne da ih udara rukom, a onda i puškom.

Ne radi se o ljudima koji odbijaju saradnju – oni prosto ne znaju kakva su uputstva koja treba da slede. Postoji jednostavno objašnjenje zašto nisu dobili precizna uputstva – ti ljudi nisu smatrani za pretnju pa jako precizna uputstva nisu ni bila potrebna. Udarci su otud bili prekomerna upotreba sile.

Treća ozbiljna greška vidljiva na snimcima je stotinak metara dugo paradiranje Marka Đurića kroz centar Prištine. U demokratskim zemljama postoje različiti standardi kod zaštite lica pri lišavanju slobode u javnosti. Npr. negde je javnosti zabranjeno da snima lišavanje slobode. Policija zatvara prostor i udaljava novinare i okupljene građane, uz objašnjenje da se tako osoba štiti od javne znatiželje.

Ipak, mnogo se češće očekuje nešto drugačije – da akcija bude javno vidljiva jer se lice tako štiti – od potencijalnog policijskog zlostavljanja. Koji god pristup smatrali ispravnim, pristup primenjen na Đurića je pogrešan. Nije postojao nijedan razuman razlog da se Đurić i ostali ne iskrcaju iz oklopnog vozila ispred samog ulaza u zgradu. Jedini razlog zašto je učinjeno kako je učinjeno jeste da bi Đurić bio izložen javnoj sramoti (a i psovkama – na srpskom).

Biće sve teže izbeći ljudske žrtve

Snimci drugih ozbiljnih grešaka (još) nisu dostupni javnosti, a sva je prilika da ih je bilo. Tridesetak ljudi, uključujući i novinare kao i članove kosovske vlade iz redova Srba, tražilo je lekarsku pomoć, uglavnom zbog suzavca i biber-spreja, ali i zbog primljenih udaraca. Đurić je izjavio da su ga na putu do Prištine udarili nekoliko puta i ponižavali, kao i da su pravili selfije sa njim. Možda će neki selfi dospeti i u javnost.

Sa jedne strane, vlasti Srbije smatraju samo lišavanje slobode nelegalnim i manje će se baviti pojedinostima pogrešnih postupaka. Sa druge strane, reakcije na Kosovu nisu dovoljno snažne da garantuju istragu zbog prekomerne upotrebe sile. Istraga bi svakako bila vrlo korisna kako bi policija postupala u skladu sa dobrim praksama i poštovanjem ljudskih prava, što juče nije bio slučaj.

Pozicije Kosova i Srbije su danas lošije nego što su bile juče, a najavljeni izlazak Srpske liste iz kosovske vlade, čak i da bude privremen, uneće dodatnu nestabilnost u regionu. Podozrenje Srba prema kosovskim vlastima će se posle jučerašnjih događaja dodatno učvrstiti. Malo je razloga za nadu da neće biti daljih pogrešnih koraka, a biće sve teže izbeći ljudske žrtve.