Foto: iStock


Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da će nastaviti istragu o tome da li kanabis treba da ostane na međunarodnoj listi najteže kontrolisanih supstanci, dajući signal potencijalne promene međunarodnog prava o kanabisu. Finalna odluka zakazana je za novembar.

Ekspertska komisija SZO objavila je u izveštaju da “dokazi pred komitetom nisu ukazali da biljka kanabisa i kanabis rezin (smola) mogu proizvesti negativne efekte slične drugim supstancama koje se nalaze na listi IV Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine (supstance slične fentanilu i drugim opioidima). Uključivanje kanabisa i kanabis rezina u listu IV nije u skladu sa kriterijumima te liste.“[1]

Ovaj potez je dobrodošao u svetlu velike medijske pažnje koja je tresla Britanijiu ovog leta u vezi slučaja Šarlot Kaldvel i ogromne podrške za lečenje njenog sina koji pati od epilepsije koja se završila odlukom ministra da pokrene reformu zakona, kao i saopštenje francuskog ministra zdravlja ovog leta o nameri da se pokrene regulacija kanabisa u medicinske svrhe.

U međuvremenu, u Srbiji se po ko zna koji put najavljuju akcije borbe protiv droge kao potez simuliranja vladavine i društvene kontrole, dok nam promišljena strategija smanjenja štete po korisnike i građane stalno izmiče.

Ipak, do sada je značajni argument političara protiv bilo kakve vrste regulacije bio upravo ograničenje međunarodnog prava i obaveze da se konvencije poštuju. Iako je ova odluka SZO samo jedan korak ka ukidanju prohibicije, može biti mikro signal budućih reakcija na reforme politike prema kanabisu i tako značajno ubrzati zadatak zagovornika reformi.

Prošlog meseca na 40. sednici Stručnog odbora za zavisnost od droga (ECDD) SZO je raspravljao o tome da li bi kanabis (uključujući biljku i rezin, ekstrakt kanabisa i tinkture, THC i njegove izomere) trebalo razmotriti kasnije tokom godine u procesu potencijalnog premeštanja supstance na liste koje zahtevaju manje mere kontrole.

Kanabis je trenutno na listi I i listi IV, koja je dodatna mera rezervisana za droge sa “naročito opasnim osobinama”.

Kako veruje dugogodišnji aktivista za prava pacijenata Majkl Krevic, trenutni proces pregleda naučnih radova o kanabisu zapravo predstavlja “normalan, rutinski proces – koji nikada nije obavljen”, u bilo kom trenutku prohibicije.

Rat protiv droge nije zasnovan na nauci već na stereotipima

Naime, kada je kanabis stavljen na listu kontrolisanih supstanci 1961. godine, ondašnji političari “baveći se zdravljem i blagostanjem čovečanstva” uspostavljaju sistem prohibicije nazvan Rat protiv droge koji je na snazi i danas.

Međutim, takozvani dokazi koji su prikazivali kanabis kao opasnu supstancu bez ikakve medicinske vrednosti, zapravo su se zasnivali na rasnim i kulturnim stereotipima i predrasudama koje su informisale politiku Rata protiv droge od njenog osnivanja. Drugim rečima, donosioci odluka nisu ozbiljno ispitali naučne dokaze, već su pribegli retorici straha i dezinformacijama.

Budući da je lista IV bila pravni osnov za zabranu kanabisa koji je usledio šezdesetih godina prošlog veka u gotovo svim zemljama sveta, implikacije ove odluke mogle bi biti značajne za pacijente, zagovornike i korisnike u svakoj zemlji sveta. Otklanjanje kanabisa sa ove liste bi potencijalno olakšalo izvođenje naučnih istraživanja i olakšalo političke eksperimente.

Kako izgleda proces revizije?

Kao što je gore pomenuto, biljka kanabisa i kanabis rezin su na listi I i listi IV – dve najrestriktivnije kategorije.

Liste su u suštini spiskovi koji dele supstance u različite stepene zavisnosti i medicinske koristi. Postoji četiri liste Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine, koja se odnosi na kanabis.

U suštini, međutim, postoji samo jedan plan zabrane – lista IV, za supstance koje bi trebalo da budu pod ključem, što podrazumeva najstroži nivo kontrole zbog “naročito opasnih osobina”. (Lista I sadrži supstance koje imaju visok potencijal za zloupotrebu i zavisnost, dok je lista II za supstance koje imaju mali potencijal za zavisnost, a lista III za supstance koje imaju veći potencijal za medicinsku upotrebu.)

Kada je kanabis stavljen na ovu listu kontrolisanih supstanci 1961. godine, nije sprovedeno nijedno naučno istraživanje.

Iako je sistem kontrole droge ustanovio opcije za medicinsko i naučno istraživanje, značajne regulatorne i finansijske prepreke onemogućile su istraživanje.

Jedna od njih odnosi se na način na koji se postupa sa supstancom. Lista IV propisuje da supstance budu pod “direktnim nadzorom i kontrolom države članice”. U praksi, ovo je značilo da je istraživanje kanabisa moralo proći kroz nadležnu državnu agenciju, što je, zajedno sa nepovoljnom kulturnom klimom i stigmom oko kanabisa rezultiralo potpunim moratorijumom istraživanja.

Danas je većina od 1.500 naučnih studija objavljenih proizvedena vrlo skoro – nakon 2010. godine. Ipak, pokazuju obećavajuće rezultate za lečenje hroničnih bolova, mučnine, epilepsije, autoimunih i inflamatornih bolesti, itd.

Prema M. Krevicu, trenutna situacija je ono što sprečava studije zlatnog standarda (gold standard) – kontrolisane, dvostruko slepe studije. Ipak, upravo se ovakve studije stalno citiraju kao ono što je potrebno za promenu politike. Skorašnji proces SZO možda označava izlaz iz začaranog kruga.

Pitanje legalizacije marihuane možda jos uvek nije na dnevnom redu u Srbiji, ali taj red zavisi i od građana. Skorašnja vest SZO je poklon svakom aktivisti, korisniku i zainteresovanoj osobi da sazna više o istoriji prohibicije kanabisa kako bi bolje razumeli kako smo došli dovde, i samim tim kako se nastavlja dalje.


Za više informacija pogledajtete ovaj tekst na engleskom.

[1] “The evidence presented to the Committee did not indicate that cannabis plant and cannabis resin were liable to produce ill-effects similar to these other substances (fentanyl analogues and other opioids) that are in Schedule IV of the 1961 Convention on Narcotic Drugs. The inclusion of cannabis and cannabis resin in Schedule IV may not appear to be consistent with the criteria or Schedule IV.”